ODGOVORI/REŠENJA IZ MONETARNE EKONOMIJE I BANKARSTVA |
8. Kreditni potencijal poslovnih banaka Finansijski potencijal poslovne banke predstavlja skup svih pozicija u pasivi bilansa nanke jednak je zbiru svih izvora sredstava u toj pasivi. U aktivi bilansa banke nalaze se svi kreditni plasmani i rezerve. Poslovna banka je u ravnoteži ukoliko se svi kreditni plasmani i rezerve na strani aktive bilansa kvantitativno podudaraju sa svim izvorima bankarskih sredstava u pasivi bilansa banke. Kreditini potencijal je uži pojam od finansijskog potencijala. Dobija se oduzimanjem programiranih rezervi od finansijskog potencijala. Koristi se za kreditne plasmane, odnosno za plasiranje bankarskih sredstava u vidu kredita. Ukoliko je kreditini potencijal jednak kreditnim plasmanima, poslovna banka je u ravnoteži. Ako je pak veći i obrnuto, poslovna banka je u neravnoteži. Faktori koji utiču na formiranje kreditnog potencijala su: 1.krediti centralne banke 2. stopa obavezne rezerve 3. prelivanje između depozita i gotovg novca 4. prelivanje sredstava između poslovnih banaka i NBS 5. prelivanje depozita po osnovu deviznih transakcija s inostranstvom Povećanjem kredita centralne banke poslovnim bankama povećava se njihov kreditni potencijal, a kreditiranjem države povećavaju se depoziti privrede kod poslovnih banaka, a time i kreditni potencijal. Stopa obavezne rezerve, koju propisuje NBS, svojim povećanjem utiče na smanjenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i obrunuto. Kreditni potencijal poslovnh banaka povećava se ili smanjuje prelivanjem depozita kod poslovnh banaka i gotovog novca u opticaju.
9. Kreditna multiplikacija Kreditna multiplikacija je lančani proces kreiranja depozita i kredita od strane poslovnih banaka Oblici: Kreditna multiplikacija se javlja na dva nivoa: 1. Na nivou poslovne banke (mikrokreditna multiplikacija) 2. Na nivou sistema poslovnih banaka (makrokreditna multiplikacija) Ravnotežna pozicija poslovne banke – kreditni plasmani u visini kreditnog potencijala Inicijalni impuls izbacije banku iz stanja ravnoteže Inicijalni impuls može biti: 1. Pozitivni (priliv novčanih sredstava u sistem banke) 2. Negativni (odliv novčanih sredstava iz sistema banke) Faktori koji utiču na proces mikrokreditne multiplikacije su: 1. Koeficijent vraćanja sredstava u depozitni sistem (h) 2. Stopa rezervi (r) Dakle, multiplikacioni proces na bazi inicijalnog impulsa zavisi od dva ograničavajuća faktora – koeficijenta vraćanja sredstava u depozitni sistem (h) i komplementarne vrijednosti koeficijenta rezervi (1-r) Koeficijent rekreiranja kreditnog potencijala (z) se izračunava na sledeći način: z = (1-r)h z = (1-0,2) x 0,8 = 0,32 Tumačenje: Na svaki euro kreditnog potencijala u svakom multiplikacionom ciklusu, dolazi 0,32 eura kreditnog potencijala u sledećem multiplikacionom ciklusu, dok preostali deo ispada Vrednost koeficijenta z se kreće u rasponu od 0 do 1 z = 0 ako je r=1 ili h=0 z = 1 ako je r=0 i h=1 1-z – koeficijent ispadanja sredstava iz depozitnog sistema poslovne banke. Maksimalni kreditni multiplikator: Kmax = 1 / 1-z (pokazuje snagu kreditne multiplikacije na bazi inicijalnog impulsa od jedne novčane jedinice) Kmax = 1 / 1-0,32 = 1,47059 |