ELEKTRONSKI NOVAC

 

Najveće dostignuće u razvoju bankarstva je pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronsko bankarstvo. Tehnologija elek. Plaćanja ne samo da je zamena za čekove, već je zamena i za gotovinu u formi elektronskog novca (e-novac), koji postoji samo u elektronskoj formi.

 

Digitalni novac je kulminacija procesa demartizacije novca i njegovo pretvaranje u informaciju koja jedino postoji on-line.Umesto papirnog novca koristi se digitalna informacija koja je mnogo “intaligentnija”.

 

Osnovni preduslov da elektronski novac bude prihvatljiv za masovnu upotrebu je da postoji sigurnost i poverenje u njega.  To znači da postoje efikasne metode za sprečavanje i otkrivanje falsifikovanja, to su: SSL, SET i PIN.

 

Da bi zamenio “klasični novac”, el. Novac mora biti univerzalno prihvatljiv, što znači da može da se daje iz “ruku u ruku“, ali da funkcioniše u računskim mrežama.

 

Jedan od osnovnih preoblema el. Novca koji se javlja je to što on ostavlja trag o tome gde je trošen i koliko. Da bi zadovoljio korisnike mora biti lako prenosiv, da troškovi njegovog kretanja i rukovanja budu mali, mora da omogućava promet bez posrednika, tj. da se s njim mogu obavljati of-line transakcije.

 

NE treba da čudi konstatacija da je el. Novac najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva, koji zamenjuju čekove i gotovinu i omogućava kupovinu roba i usluge preko računara.

 

El. Novac koji emituje neka banka predstavlja određenu sumu stvarnog novca. Tj. razlika između softvera i novca nestaje. El. Novac se definiše kao specifična “monetarna informacija” koja se putem elektronskih inpulsa u ”realnom vremenu” prenosi između transaktora koji obavljaju plačanje. Ipak, ne postoji jedinstvena definicija el. Novca.

 

Sistem el. Novca nastaje kada neka banka emituje el. Novac u vidu brojeva koji nose određenu vrednost. Da bi se dobio ovakav el. novac mora postojati račun kod banke i osnovno pravilo je kada se kupuje el. novac,pravi novac se povlači sa postojećeg računa.

 

El. novcem se dalje može platiti trgovcu proizvod ili usluga, a trgovac ga može deponovati u bilo kojoj banci.El. novac se koristi ya off-line i on-line plaćanja. Korisnici moraju da instaliraju poseban softver ili “čip karticu”.

 

Postoje 2 osnovna oblika el. novca:

 

1. Oblik zasnovan na karticama,

2. Mrežni el. novac.

 

Prvi oblici su zasnovani na plaćanjem karticama koje ngrađani koriste za manja plaćanja.Ta plaćanja se odvijaju u prodavnicama.

 

Mrežni novac je karakterističan po tome što se elektronske vrednosti el. novca nalaze na hard diskovima personalnih računara. Transfer se vrši preko Interneta.

 

Novim instrumentima se omogućava najpre udaljen ulaz na račune, njihovo korišćenje u svim varijantama i podizanje gotovine.

 

Aranžmani za funkcionisanje prve kategorije el. novca se pojavljuju u 2 varijante: u 1. plaćanje pretstavlja samo privreme novčanu transakciju, dok u 2. el. novac cirkuliše između korisnika na gotovo isti način kao i gotov novac.

 

Treća forma el. novca se često naziva e-gotovina, a koristi se na Internetu radi kupovine dobara i usluge.

Početna strana