ODGOVORI/REŠENJA IZ MONETARNE EKONOMIJE I BANKARSTVA

20. Devizno tržište

Sve dok budu postajale nacionalne valute, postojaće i potreba da se one razmenjuju. Potreba da se jedna valuta pretvori u drugu radi obavljanja neke međunarnodne transakcije prouzrukovala je osnivanje deviznog tržišta u zemlji i pojavu subjekata na njemu.

Devizno tržište stvara uslove za veću samostalnost domaćih privrednih subjekata i za veći uspeh u zaključivanju i obavljanju poslova sa inostranstvom.

Ako je devizno tržište uspostavljeno kao slobodno, ono omogućava formiranje realnog kursa. Devizni kurs se formira u skladu sa ponudom i tražnjom.

Devizno tržište se obično definiše kao tržište na kojem se vrši kupoprodaja specijalne vrste robe, tj. deviza. Devizni kurs se formira, kao i cena sveke druge robe, pod uticajem ponude i tražnje i predstavlja cenu jedinice strana valute izražene brojem jedinica domaće valute.

Kontakti domaćih i stranih rezidenata čine osnovi za postojanje deviznog tržišta. Raslikuje se organizovano i neorganizovano devizno tržište. Neorganizovanim se smatra ono devizno tržište  koje nema posebno organizovano mesto za obavljanje deviznih poslova, dok se pod organizovanim podrazumevaju posebno organizovane devizne berze koje su često prostorno i vremenski povezane sa efektivnim berzama.

Takođe postoji i tzv. crno devizno tržište koje takođe može biti devizno, ali van zvaničnih deviznih tokova.

??? - Funkcionisanje I subjekti deviznog tržišta

 

21. Tržište kapitala

 

Tržište kapitala predstavlja tržište srednjoročnih i dugoročnih finansijskih sredstava. U najširem smislu reči, na ovom tržištu nudi se novac za zaduživanje na duži rok. U užem smislu to je tržište akcija i obveznica.

 

Tržište kapitala je tržište dugoročnih hartija od vrednosti, čiji su najznačajniji instrumenti akcije i obveznice.

Može biti spontano, kada se poslovi obavljaju neposredno izmedju zainteresovanih strana ili organizovano, kada je reč o berzama hartije od vrednosti, odnosno o efektnim berzama.

Organizovana tržišta, koja inače nisu strogo formalizovana, nazivaju se vanberzanskim tržištima (tržišta preko šaltera).

Na tržištu kapitala novčana sredstva se traže i nude dugoročno. U zavisnosti od toga da li se hartije pojavljuju prvi put ili se vrši njihova preprodaja, razlikuju se primarno i sekundarno tržište kapitala.

 

22. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala

 

Na tržištu hartija od vrednosti postoje:

1.  Akcije

2. Obveznice

 

Akcija je hartija od vrednosti koja glasi na deo akcionarskog kapitala, a kupac tog papira stiče vlasništvo nad njim. Odluku o emisiji akcija donosi nadležni organ akcionarskog društva.

Akcije sadrže: plašt akcije i kuponski tabak.

One mogu biti:

· Osnivačke ili akcija prve emisije — redovna je i sa pravom glasa.

· Obične akcije — imaocu daje pravo na učešće u upravljanju, pravo na učešće u dobiti akcionarskog društva i pravo na deo likvidacione mase.

· Prioritetne akcije — daje prvenstvo pri isplati određenog iznosa u odnosu na obične akcije.

 

Obveznice su hartije od vrednosti kojima se emitent obavezuje da će njihov imalac u roku njihovog dospeća isplatiti primljeni iznos nominalne vrednosti i ugovorene kamate. One mogu biti:

· Prema načinu obezbeđenju prava mogu biti: garantovane, negarantovane i hipotekarne,

· Prema roku dospeća: kratkoročne i dugoročne,

· Prema načinu ostvarivanju prava na kamatu: sa fiksnom ili varijabilnom kamatom, koja se može isplatiti odjednom ili u kamatnim periodima,

· Prema načinu ostvarivanje prava na povraćaj: jednokratne ili u ratama,

· Prema nekim posebnim pravima iz obveznica: participativne i zamenljive.