ODGOVORI/REŠENJA IZ MONETARNE EKONOMIJE I BANKARSTVA

12. Ciljevi i zadaci monetarne politike

 

Za sada bez dobrog odgovora

 

13. Instrumenti monetarne politike

 

Pod instrumentima se podrazumevaju varijable upravljanja, putem kojih nosilac monetarne politike određuje količinu novca u opticaju, reguliše likvidnost bankarskog sistema i održava likvidnost zemlje prema inostranstvu.

U instrumente monetarnog regulisanja ubrajaju se:

· Eskontna ili diskontna stopa,

· Kamatna stopa,

· Stopa obavezne reserve,

· Stopa rezerve likvidnosti,

· Osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti,

· Selektivni reeskontni krediti i

· Politika otvorenog tržišta.

 

Eskontna ili diskontna stopa predstavljaju kamatnu stopu po kojoj Narodna banka Srbije daje poslovnim bankama kredite za likvidnost. Povećanjem ili smanjenjem eskontne stope smanjuje se ili povećava ponuda novca i kredita u zavisnosti od stavilnosti nacionalne privrede i tako se sprovodi politika tzv. skupog ili jeftinog novca i kredita.

 

Kamatnim stopama poslovne banke vode ekspanzivnu ili restriktivnu monetarno — kreditnu politiku u zavisnosti od odnosa između ukupne nacionalne ponude i efektivne tražnje. Ako je tražnja veća od ponude (tj. inflacija), povećava se kamatna stopa i pooštravaju se ostali uslovi kreditiranja i obrnuto kada je deflacija onda se liberalizuju uslovi kreditiranja.

 

Regulisanje obaveznih rezervi, koje poslovne banke treba da imaju kod centralne banke u propisanom procentu prema primljenim depozitima, vrlo je rasprostranjen instrument monetarne politike. Politiku stopa obaveznih rezervi sprovodi Narodna banka Srbije. Povećanjem ili smanjenjem stope obavezne rezerve smanjuje se ili povećava kreditni potencijal poslovnih banaka pa i mogućnost emitovanja kredita. Centralna banka određuje procenat na depozite po viđenju, koje poslovna banka uplaćuje kao obaveznu rezervu na račun kod Narodne banke Srbije. Tako stopa obavezne rezerve postaje ograničavajući factor kreditne i monetarne multiplikacije i kreiranja primarnog novca.

 

Stopa rezerve likvidnosti samostalno određuju poslovne banke radi regulisanja sopstvene likvidnosti i solventnosti. Rezerve likvidnosti zavise od nivoa depozita po viđenju, kao i od stope rezerve likvidnosti, koja se primenjuje na određeni obim depozita po viđenju.

 

Proširenjem ili sužavanjem osnovice za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti sužava se i proširuje kratkoročni kreditni potencijal banke pa i kreditni plasmani.

 

Selektivni reeskontni krediti su namenski krediti za regulisanje novčanog opticaja i likvidnosti, kao i za ostvarivanje određenih ciljeva ekonomske politike. Suština reeskontnog limita sastoji se u sledećem: ukoliko reeskontni limit iznosi 40% i ukoliko kreditni plasman banke za navedene namene iznosi 10 miliona dinara, Narodna banka Srbije treba da refinansira kreditni plasman u iznosu od 40%, što znači da je poslovna banka dala kredit u iznosu od 6 miliona dinara, a Narodna banka Srbije preostala 4 miliona dinara.

 

Operacije na otvorenom tržištu podrazumevaju kupovine i prodaje hartija od vrednosti, koje obavlja centralna banka. Postojanje organizovanog novčanog tržišta i tržišta kapitala sa velikom količinom pogodnih, pre svega državnih vrednosnih papira i brojnim učesnicima u njihovim kupovinama i prodajama osnovni su preduslov da operacije centralne banke na otvorenom tržištu dobijaju veći značaj kao instrumenti monetarne politike. Za korišćenje operacija na otvorenom tržištu, kao instrumenta monetarnog regulisanja, bitno je da centralna banka nema obavezu da kupuje državne vrednosne papire i time im održava tržišne cene, odnosno kamatne stope koje se na njih zaračunavaju. Politiku otvorenog tržišta sprovodi Narodna banka Srbije u okviru funkcije regulisanje novca u opticaju i time se emisija primarnog novca neposredno povezuje za kupovinu i prodaju hartija od vrednosti.

 

U vezi s tim, blagajnički zapisi su dopuncki instrumenti monetarnog regulisanja. To su oblici kratkročnih hartija od vrednosti koje mogu izdavati Narodna banka Srbije i poslovne banke.