ODGOVORI/REŠENJA IZ MONETARNE EKONOMIJE I BANKARSTVA

1. Nastanak, razvoj i funkcija novca

 U vreme prvobitne ljudske zajednice  proizvodnja je bila na veoma niskom stupnju razvoja.  Ponekad je sasvim slučajno dolazilo do pojave viškova proizvoda koji su se međusobno razmenjivali jer je čovek I tada imao instikt da traži ono što ne poseduje. Sa razvojem robne proizvodnje  menjala se I prometna vrednost kao I način izražavanja vrednosti.

Prost oblik vrednsoti karakterističan je za vreme kada se vrednost robe izražavala  manjom ili većom količinom samo jedne robe (trampa).

Potpun oblik vrednsoti javlja se u vreme kada se vrednost jedne robe izražavala različitim vrstama druge robe.

Opšti oblik vrednosti nastaje kada se javlja potreba da se pronađe roba putem koje će sve druge vrste robe izražavati svoju vrednost. Nedostatak ovog obilika izražavanja vrednosti ogleda se u teritorijalnoj  I vremenskoj ograničenosti.

Novčani oblik vrednosti pojavio se u vreme kada je pronađena roba koja je na svim teritorijama izražavala vresnost svih drugih roba. Zlato je bilo najpogodnije kao opšti ekvivalent.

Ovaj način izražavanja vrednosti dovodi do novog oblika razmene. Roba se sada razmenjuje za novac.

Novac je roba koja ima upotrebnu vrednost I vrednost kao I svaka druga roba. Funkcije novca su:

1. Novac kao mera vrednosti

  Novac svojom upotrebnom vrednošću izražava vrednost svih drugih roba. Svaka roba ima vrednost, a novcem se izražava količina utrošenog rada za proizvodnju robe.

U robnoj razmeni razmenjuju se robe različitih upotrebnih vrednosti. Putem novca sve robe postaju kvantitativno (količinski) uporedive što olakšava promet (razmenu) roba.

Cena je vrednost robe izražena odredjenom količinom novca.

Funkciju mere vrednost novac ostvaruje putem merila cene.

Merilo cene je propisana količina novca sadržana u moneti.

Moneta je kovan novac kome država odredjuje kvalitet, naziv, oblik, masu (težinu).

 

2. Novac kao prometno sredstvo

 Prvobitno razmena se obavljala trampom tj. razmenom robe za robu. Roba se prodavala ali se istovremeno kupovala druga, pa je robni proizvodjač istovremeno i kupac i prodavac. Sa pojavom novca promet roba odvija se u dve faze:

-         faza prodaje (roba se prodaje za novac)

-         faza kupovine (za novac se kupuje roba)

 

3. Novac kao sredstvo plaćanja

Sa odvajanjem faze kupovine(novac za robu) od faze predaje (roba za novac). Medjutim kupac može da uzme robu ako mu je potrebna na kredit (poverenje) ako nema novca odmah da plati. Kupac se obavezuje (pismeno) ugovorom da će da plati u odredjenom roku pod uslovom da prodavac prihvati robu na odloženo plaćanje. Roba se prodaje za novac. U trenutku kupoprodaje novac nije prisutan.

 

4. Novac kao blago

 Roba može da se proda, a da se novac ne uloži u kupovinu druge robe. Ako se ne uloži u kupovinu druge robe novac se akumulira, zadržava, čuva kod kuže kao blago tj. povlači se iz opticaja (prometa) i nagomilava.

Novac je predstavnik bogatstva i moći, čuva se u „slamaricama“, kućnim sefovima, takodje se može čuvati u banci i uvečavati po odredjenoj kamatnoj stopi. Povratni kredibilitet (poverenje) banke.

 

5. Svetski novac

Novac je opšte sredstvo plaćanja, kupovine i za uvećanje bogatstva. U medjunarodnoj robnoj razmeni roba se prodaje na kredit, a plaćanje preko ovlašćenih banaka. U medjunarodnoj razmeni, zlato  (zlatne poluge) iz tretora centralne banke se koristi za izmirenje obaveza prema inostranstvu.

Zlato je opšte prihvaćeno sredstvo razmene i plaćanja. Nijedna država nema bogatu i raznovrsnu proizvodnju da bi zadovoljila svoje potrebe. Zato postoji medjunarodna robna razmena. Javljaju se poteškoće zvog vremenske i prostorne udaljenosti kupaca i prodavca, tj. više vremena da se roba dopremi do kupca i da se izvrši njena naplata. Zlato je svetski novac.